Knjiga govori o pašnjaku planine Bajankala na izvoru žute rijeke koja je napisana iz perspektive dijeteta. Zbog zagrijavanja atmosfere, prevelikog broja stoke, a potom i manjka stočne hrane tibetanci da bi preživjeli su primorani da krenu u grad. Na kraju zbog povezanosti prema rodnom kraju, vjeri i upornosti vraćaju se u rodni kraj i obnavljaju ekologiju zavičaja.  Djelo prikazuje pjesničko djetinjstvo tibetanske mladosti i duhovnog svijeta.Veličanstveno je i ima snažan regionalni okus.  Dok prikazuje običaje i običaje tibetanskih područja, on takođe otkriva kontradikcije i sukobe, integraciju i prilagođavanje "zaostalog" pastirnog života i "naprednog" gradskog života, kao i snažan nacionalni duh i duh sadašnjeg vremena. Djelo prikazuje harmonično jedinstvo čovjeka i prirode, da ljudi i životinje mogu živjeti u harmoniji. Izražavanje tibetanske dječje čežnje za prekrasnom prirodom, naslijeđivanje dobrih očevih vrlina,ispunjeno je čarobnom bojom i epskom prekrasnom maštom. 

《巴颜喀拉山的孩子》

该书以儿童的视角，讲述了位于黄河源头的巴颜喀拉草原，由于大气变暖和牲畜采食过度面临退化，藏民们为了生存，不得不放弃草原走向城市，最后因为对故土的眷恋、对信仰的坚持，重新返回草原，改造家园生态的故事。作品再现了藏地少年诗意盎然的童年岁月与心灵世界。气势恢宏，地域韵味浓烈，在展现藏族地区风土人情的同时，也流露出“落后”的牧民生活和“先进”的都市生活的矛盾与冲突、融合与调适，昂扬着蓬勃的民族精神和时代气韵。作品体现了人与自然的和谐统一、人与动物的和睦相处，表现藏族孩子对美好自然的向往、对父辈善良美德的继承、对信仰的坚守等，洋溢着藏族地区的原始血性、魔幻色质和史诗般的奇妙想象。